Umetnička Grupa FIA

Grupu FIA su osnovali 1989. godine Djordje Milekić (aka Stanislav Sharp) i Nada Rajičić (Ray). Misija grupe FIA je bila unapredjenje položaja fotografije, štampe, dizajna u Srbiji uprkos ratnom okruženju i nemaštini koja je vladala. U svojim projektima su kombinovali različite medije – fotografiju, dizajn, štampu i multidisciplinarne dogadjaje reflektujući društveno politička kretanja. Savladali su alternativni i odvažni način razmišljanja i kreativnog rešavanja problema u okruženju ograničenih resursa. Jedni su od pionira uspesnog kombinovanja marketinga i promocije srpskog preduzeca na trzistu i dugotrajne orijentacije ulaganja u kulturu i promocije domacih umetnika, posebno mladje generacije.

Tokom rada saradjivali su mnogobrojnim autorima i institucijama kulture, posebno sa Kulturnim centrom Beograda, Muzejem primenjene umetnosti u Beogradu, Skupstinom grada Beograda.

Saradnici

Tokom skoro 20 godišnjeg delovanja i rada Umetničke grupe FIA, Stanislav Sharp i Nada Rajičić su saradjivali na realizaciji projekata i putem radionica sa više stotina domaćih kreativaca (fotografa, dizajnera, filmskih reditelja, umetnika, istoričara umetnosti), posebno mladje generacije. Od 2001. godine putem internacionalnih izdanja Publikum kalendara nove umetnosti sarađivali su sa mnogim renomiranim svetskim autorima, posebno iz Njujorka (SAD).

Umetnička grupa FIA

Aktivan period: 1989 – 2008

Osnivači i članovi: Stanislav Sharp (aka Djordje Milekić), kreativni direktor i Nada Rajičić (Ray), producent i urednica.

Marketing u kulturi

Živeći i radeći u Srbiji 90-tih (inflacija, ratno okruženje, crna berza, ekonomska i kulturna blokada) grupa FIA je produkovala projekte sa minimumom resursa, dok je uspešno primenjivala moderne principe medijske promocije, kroz model sponzorstava u kulturi …
Njihovi projekti su tako osmišljavani da su izazivali pažnju javnosti, a putem medijskih sponzorstava su proširivali krug pratilaca. Za razliku od prethodnog perioda (socijastičkog), gde su sponzori obično po državnoj direktivi figurirali, FIA je gradila partnerske odnose sa sponzorima svojih projekata gde su oni promovisani putem saopštenja za štampu, džinglova, bilborda i izložbi ili promocija sa često i više hiljada posetilaca.

Specijalno pakovanje magazina L’impossible napravljeno od štamparske ofsetne ploče.

Principi rada: Sada i ovde, Minus je plus, Made in Serbia

Mnogi umetnici koji su se našli u uslovima ograničenih resursa kao što su bili u Srbiji 90ih su se odlučivali da emigriraju; ako su ostajali, često su ili prestajali da rade ili sledili tokove koji su vladali u ’zapadnim’ zemljama. Stanislav Sharp i Nada Rajičić su pripadali manjoj grupi umetnika u Srbiji čiji je rad bio angažovan i reagovao na postojeće uslove. Radi praktičnijeg rada i edukacije formulisali su principe rada:
Sada i ovde: u okolnistima koje su vladali smatrali su da treba da deluju, da reaguju upravo u tom momentu, da proizvode a ne da čekaju bolje vreme.
Minus je plus: Pretvarati negativne uslove i okolnosti u pozitivne okolnosti, u nešto novo i drugačije. Praktični primeri: za kampanju ’Nemoguće-Dosta’ ispisivali su slogane šablonima na starim novinama (umesto štampe postera i bilborda) koje su lepili po zgradama. U uslovima kada štamparije nisu imale kvalitetan papir (kunstdruck) namerno su koristili papire koji su se u tom dobu nisu smatrali kvalitetnim (posle 20tak godina takvi papiri postali ’trend’ pod nazivom reciklirani). Smatrajući da je mentalitet Srba sklon greškama i dezorganizaciji, namerno su pravili greške koje su postajale deo projekta (npr. greške u datumima na Publikum kalendarima prve serije).
Made in Serbia: krajem XX veka nažalost proizvodi napravljeni u istočnoj Evropi nisu bili sinonim kvaliteta, pa ni proizvodi napravljeni u Srbiji. Išlo se toliko daleko da su se na domaće proizvode stavljale etikete ’made in Italy’ ili nekih drugih zemalja, u želji da se bolje prodaju. Grupa FIA je smatrala da ukoliko su proizvodi originalni, ukoliko reflektuju domaće podneblje a nisu bleda imitacija proizvoda na zapadu treba da imaju etiketu Made in Serbia.

Angažovanost i edukacija

Razumevanje i svesnost o ekonomskim i kulturnim ogranicenjima u Srbiji rezurtiralo je da su projekti grupe FIA bili viseslojni i “ekonomcni” u emociji, cilju i naporu. Na pr. Promovisuci autore mladje generacije promovisali su i kvalitetne usluge npr stamparije; publikacije su imale multidisciplinarnu formu – kalendar je posle isteka godisnje upotrebe je postajao portfolio ili slikovnica; takodje sadrazaj radova je cesto bio uoblicen u svojevrsne ’sifrovane’ poruke otpora ratu i tadasnjem rezimu;

Mnogi znacajni srpski autori iz proslosti nisu bili poznati siroj kulturnoj javnosti vec samo strucnim poznavaocima i ekspertima. Grupe FIA je u svojim proizvodima ekleticki inkorporirala i citate iz srpskih avangardnih pokreta: Zenitizma i Nadrealizm; radove Aleksandra Deroka, Inkiostrija, Dusana Jankovica i mnogih drugih.

Putem mnogobrojnih radionica Stanislav Sharp i Nada Rajicic su upoznavali sa mladim autore i studente sa principima rada i delovanja.

Osnivači i članovi: Stanislav Sharp (aka Djordje Milekić), kreativni direktor i Nada Rajičić (Ray), producent i urednica.

Projekti (selekcija)

FOTOGRAFIA, projekat obeležavanja jubileja fotografije u Srbiji (u saradnji sa MPU Beograd), 1989. – 1991.
FOTOPOLIS, radionica i izložba, Muzej primenjene umetnosti u Beogradu, 1990.
Muzej fotografije, incijativa za otvaranje (u saradnji sa MPU Beograd), 1989. – 1994.
L’impossible, unikatni časopis za fotografiju, 1992-1994.
Nemoguće-Dosta, antiratna kampanja, izložba, proizvodni program, 1992.
Publikum kalendari nove umetnosti, 1993-2008. ⇉ ⇉ ⇉
Štamparija Publikum, branding, vizuelni identitet i marketing projekti;
Per-su, 100% štampa; Kal-Ekspo i drugi, 1993-2000.
Zajedno, štampani materijali izborne kampanje opozicije, 1996.
Proizvodni program inspirisan srpskim nadrealizmom i zenitizmom za Kulturni centar Beograda, 1992-2000.
Azbucno zadovoljstvo, stona galanterija sa dizajnom Paule Scher, 2007

FOTOGRAFIA

Položaj fotografije kao grane umetnosti u Jugoslaviji, samim tim u Srbiji, krajem XX veka nije bio na zavidnom nivou. Tu i tamo su se pojavljivali časopisi za fotografiju sa skromnim stamparskim kvalitetom, a nije postojala specijalizovana institucija koja bi se bavila samo fotografskom umetnoscu. Kvalitet štampe novina, magazina je bio nizak.

Stanislav Sharp, afirmisani fotograf krajem 80tih u ex Yu, se ukljucio u projekat Muzeja primenjene umetnosti obelezavanja jubileja fotografije koji je vodila kustos Milanka Todic. Zajedno Klaudiom Cetinom, Goranom Patlejhom i Verom Galic kreirali su prepoznatljivi vizuelni identitet FOTOGRAFIA, koji je prerastao u svojevrstan pokret unapredjenja fotografije u Srbiji. Prikljucili su se Goran Basarić, Aleksandar Kujučev, Slavica Dragosavac a zatim i Nada Rajičić, koja je postala ko-osnivač i član Umetničke grupe FIA. Mnobrojne publikacije o fotografiji, radionice, izlozbe tog vremena su ukljucivale i logo FOTOGRAFIA kao znak prikljucenja ovoj ideji.

Svestan marginalizacije umetnosti fotografije i u svakodnevici, medijima, ali i kulturnoj javnosti, Stanislav Sharp kao kreativan direktor je osmislio promotivni i marketinški segment projekta – TV telope koji najavljivali dogadjaje, postere, kao i suvenirski program. Veliki broj različitih anegdota, poruka, definicija, istorijskih podataka, dizajniran i uokviren u ornamentiku koja prati logotip, zalepljen je u vidu malih plakata u tramvajima, autobusima, trolejbusima. Projekat FOTOGRAFIJA je imao i edukativni aspekt, nastojanjem da okupi umetnike-fotografe, te druge umetnike, dizajnere, kulturologe, postičući njihovu medusobnu saradnju i međusobnu edukaciju…

Osnivači i članovi: Stanislav Sharp (aka Djordje Milekić), kreativni direktor i Nada Rajičić (Ray), producent i urednica.

Fotopolis, radionica i izložba

Pod parolom Snaga i svetlost u prostoru napustene elektrane na Dorcolu odrzana je trodnevna foto radionica koja je okupila niz tada maldih fotografa koji ce u godnama kasnije obelezeti Srpsku i Beogradsku kreativnu scenu. Aleksandar Kujucev, Vladimir Radojcic, Goran Basaric, Slobodan Zivanovic-Zli, Zorica Bajin-Djukanovic, Stanislav Sharp i …. su povodim medjunardonog jubileja 150 godisnjice zvanicnog otkrica fotografije, 19. Avgusta, 1990. kreirali fototgrafije za specijalnu izlozbu odrzanu u Muzeju primenjne umetnosti u Beogradu.

Muzej fotografije u Srbiji, inicijativa za otvaranje

Milanka Todić, kustos Muzeja primenjene umetnosti i grupa FIA su u okviru projekta obeležavanja 150. jubileja fotografije zapoceli i inicijativu za osnivanje Muzeja fotografije u Beogradu, 1990. Prema ovoj zamisli, prvi namenski foto atelje izgradjen na balkanu – studio pionira srpske forografije Milana Jovanovica, koji se nalazio u blizini Terazija bi bio pretvoren u muzej.

Serijom razlicitih projekata – od stampe i distribucije veliko formatnih plakata kao sto su “Ona zivi na ulici”, “Tika Taka” do uredjenja i izdavanja magazina L’Impossible, skrenuli su paznju na nepostojanje ovako vazne institucije kulture u Srbiji koja bi negovala i promovisala fotografska ostvarenja.

L'impossible unikatni časopis za fotografiju

Na prostorima ex Jugoslavije sve do 90tih godina nije postojao magazin ili časopis posvećen fotografiji. U okruženju gradjanskog rata, inflacije, crne berze Grupa FIA je smatrala da je takav projekat svojevrsna poruka otpora urušavanju gradjanskih i moralnih vrednosti. U saradnji sa štamparijom Publikum (izdavač i stampa) i kustosom MPU Milankom Todić (urednica) su pokrenuli 1992. unikatni časopis za fotografiju L’impossible.

U takvim okolnostima to nije bio običan časopis, već shodno FIA principima rada minus je plus i made in Serbia i u uslovima ogranicenih resorsa izdavala samo jedan list- naslovnu stranu magazina, jednom mesecno. U prvoj seriji 1992/93 objavljeno je 12 brojeva a drugoj seriji 1994-95 šest proširenih izdanja.

L’impossible, prva serija 1992/93

U okviru prve serije časopisa Limpossible svaki od dvanaest brojeva je činio samo jedan list, posvećen samo jednom autoru, dizajniran kao naslovna strana nekog mogućeg časopisa. Takav koncept je odražavao FIA princip rada sada i ovde i minus je plus. Umesto da se čeka pogodno vreme, delovalo se primereno trenutnim mogućnostima. Inovativni koncept je takodje bio i plasman časopisa i promocija. Štamparija Publikum je putem Limpossilbe promovisala svoje usluge i 1000 primeraka je bilo slano poštom na birane adrese istaknutih ličnosti iz kulture, medija i biznisa. Svaki novi broj je bio najavljivan kao pravi časopis putem press saopštenja i oglasa u časopisima )sponzorskim). Takodje je postojao ograničeni suvenirski program sa vizuelnim identiteom projekta u Kulturnom centru Beograd. Mesečnik L’IMPOSSIBLE je izlazeći od avgusta 1992. do avgusta 1993. godine napravio dragocenu antologiju srpske fotografije u kojoj su se našli: Goranka Matić, Milan Jovanović, Nikola Vučo, Dragan Papić, Stanislav Sharp, Branibor Debeljković, Aleksandar Kujučev, Talent, Dragoljub Zamurović, Saša Marković, Ivo Eterović, i Goran Basarić. Pojava mesečnika L’IMPOSSIBLE u Beogradu sasvim je izuzetna pojava koja potvrđuje da ni danas nemoguće nije nemoguće. Na jedan osoben način on je i podsećanje na slavnu avangardnu prošlost jer ponavlja naziv almanaha »Nemoguće – L’impossible« koji su 1930. godine izdali, samo u jednom broju, beogradski nadrealisti. Mesečnik L’IMPOSSIBLE svesno simulira mogući fotografski časopis, a u njegovom odsustvu ukazuje na neophodnost institucionalnog oblika delovanja u fotografiji.

L’impossible, druga serija, 1994/95

Od 1994 L’Ipossible je izlazio kao kvartalni casopis na povecanom broju strana od cak 16. Svako izdanje je bilo posveceno jednoj temi sa posebnim segment koji je donosio portfolio jednog autora – fotografa – Aleksandar Kujucev, Ljubomir Simunic, Dragoljub Zamurovic, Vladimir Radojcic…

Osnivači i članovi: Stanislav Sharp (aka Djordje Milekić), kreativni direktor i Nada Rajičić (Ray), producent i urednica.

(Ne)Moguće-Dosta, antiratna kampanja

Grupa FIA je osmislila i realizovala anti-ratnu kampanju koja se sastojala iz serije plakata i radijskih dziglova, 1992. Ova kampanja je nastala u vreme studentskih protesta u Beogradu protiv rezima Slobodana Milosevica, povodom rezolucije UN kojom je prema Srbiji uvedena kulturna, ekonomska i sportska blokada, juna 1992.

FIA je proizvela seriju plakata “Zasto ste slepi” i audio dzinglove koji su besplatno emotovani na radisjkim stanicama: Radio Beograd 2, Radio B92, Radio Pancevo, Radio Novi Sad. Dzinlovi su pustani i sa pokretnog razglasa koji je kruzio Beogradom, u organizaciji Studetskog protesta 1992.

Radiski dzinglovi: Vladimir Milojevic.

Izložba (Ne)Moguće-Dosta, Kulturni centar Beograda, intervencije na plakatu

U Kulturnom centru Beograda orgaizovana je izlozba grupe vizuelnih umetnika koji su intervenisali na plakatima medju kojima su: Slobodan Otasevic, Anica Vucetic, Mileta Prodanovic, Zoran Grebenerevic, Rasa Todosijevic, Vesna Djurdevic… Postavka i oprema: Natasa Radujevic.

Osnivači i članovi: Stanislav Sharp (aka Djordje Milekić), kreativni direktor i Nada Rajičić (Ray), producent i urednica.

Proizvodni program (Ne)Moguće-Dosta

Publikum kalendari nove umetnosti, 1993-2008.

Publikum kalendar nove umetnosti bio je srpski izdavačko-multidisciplinarni projekat u kulturi u periodu od 1993. do 2008. godine. Glavni element projekta bio je tematski osmišljen kalendar, praćen medijskom akcijom i promocijama, koje su imale za cilj da uspostave interaktivan odnos autora i izdavača sa pubilikom.

Nastao sa vizijom da promoviše čuvanje kulturnih vrednosti u uslovima ratnog okruženja, limitiranih resursa i sankcija UN prema Jugoslaviji 90-tih godina 20. veka, bio je zasnovan na visokim kriterijumima u izboru umetnika, vrhunskim standardima u štampi i produkciji, kao i na uređivačkoj politici čija je misija bilo ulaganje u umetničku scenu i kulturu Srbije.

“Kalendari su veoma predvidljiv promotivni materijal za svakojake vrste biznisa. Međutim, autori Publikum kalendara su običan utilitaran predmet pretvorili u neobičan kulturni fenomen.” Vesna Petrović, AIGA Los Angeles.

Izdavač, uredništvo i autori

Izdavač Publikum, koji je ujedno i štampao kalendar i autori koncepta projekta članovi Umetničke grupe FIA – Nada Rajičić (Nada Ray), urednik i direktor projekta i Stanislav Sharp (Djordje Milekić), kreativni direktor, bili su odgovorni za uređenje i osmišljavanje godišnjih, tematskih izdanja kalendara. Publikum je u vrhunskoj štampi objavio radove više od sto domaćih i više desetina internacionalnih autora iz oblasti vizuelnih komunikacija, fotografije, dizajna i umetnosti među kojima su: Slavimir Stojanović, Goranka Matić, Vladimir Perić Talent, Nebojša Babić, Aleksandar Kujučev, Stanislav Šarp, Borut Vild, Mileta Prodanović, Mihael Milunović, Dragan Papić, Dragoljub Zamurović, Goran Basarić, Jelena Trpković, Igor Oršolić i internacionalni autori Mirko Ilić, Paula Scher, Karlssonwilker, Andrea Dezso, Luba Lukova i mnogi drugi.

Koncept i teme kalendara nove umetnosti

Kada su vlasnici štamparije Publikum 1992. godine razmatrali ideju da štampaju kalendar, Sharp i grupa FIA su smatrali da u uslovima koji su vladali u Srbiji 90tih, publikacija ne treba da bude slična klasičnim kalendarima sa lepim art radovima, već da bude autentično izdanje koje odražava vreme i prostor u kome se objavljuje. Prvi kalendar pod nazivom “Nemoguce” sa radovima Stanislava Sharpa je postavio temelje i dao ‘recept’ kako su osmisljavana buduća izdanja. Sharpove fotografije i portreti nostalgicnih 80tih ex Jugoslavije su kombinoviani sa citatima zenitickih i nadrealistkih pokreta 20tih i 30tih godina u Beogradu, neubicajenog dizajna i poruka, koje su sasvim dobro odražavale 90te. Sa obzirom da je izložba sa Sharpovim radovima u galeriji Sebastian u centru Beograda nasilno zatvorena od strane gradski vlasti, a zgrada potomdemolirana, ruševine galerije su postale simbolicno mesto za održavanje promocije kalendara “Nemoguce”. Grupa FIA, kao urednici i autori koncepta Publikum kalendara su osmisljavali temu koja je na neki nacin posredno reflektovala uslove zivota u Srbiji, a u par slucajeva sami autori su dolazili sa vec gotovim konceptom i radovima. Reditalj Goran Marković je u okivru uvodnog teksta rekao: “Publikum kalendari osim praktične imaju i skrivenu poetičnu namenu. Oni povezuju sadašnjost sa budućnošću, oni mere ali i predskazuju vreme.” Tako je izdanje za 1994. Život u pokretu, sa fotomontažama 12 beogradskih umetnika otslikavao duge redove, inflaciju, crnu berzu. Balkanski ples, se dešavao u vreme Dejtonskog sporazuma itd